Priroda retko uči kroz velike govore. Ona pokazuje ritam, strpljenje, povezanost i posledice. U njoj se jasno vidi da nijedna odluka ne ostaje potpuno odvojena od prostora u kom se dešava. Ono što uzmemo, potrošimo, zanemarimo ili sačuvamo uvek ostavlja trag, čak i onda kada ga ne primetimo odmah.
Zato su programi poput „EcoRise” važni za mlade. Zelene teme nisu samo skup podataka, pojmova i upozorenja. One su i pitanje odgovornosti prema vodi, resursima, zajednici i svakodnevnim odlukama koje oblikuju način na koji živimo zajedno.
Odgovornost počinje opažanjem
Priroda nas često uči da odgovornost nije velika reč, već sposobnost da primetimo vezu između onoga što radimo i onoga što ostaje iza nas.
Kada pažljivije posmatramo prirodu, lakše vidimo da su stvari povezane. Voda, zemljište, biljke, ljudi, navike i odluke ne postoje odvojeno. Ništa ne nestaje samo zato što prestanemo da gledamo u tom pravcu. Upravo zato odgovornost počinje onda kada nešto zaista primetimo.
Za mlade je to posebno važno jer odgovornost tada prestaje da bude apstraktna reč. Ona postaje pitanje kako koristimo resurse, kako organizujemo događaje, kakav prostor ostavljamo posle sebe i na koji način delimo znanje sa drugima.
Briga nije pasivna, ona traži odluku
Briga o prirodi nije samo osećaj. Ona traži odluku da se zapitamo šta može bolje, koga naše navike pogađaju i šta možemo da promenimo u svom neposrednom okruženju. Nekada je to mala odluka, nekada timski dogovor, a nekada ideja koja tek treba da dobije oblik.
„EcoRise” otvara prostor u kom mladi mogu da posmatranje pretvore u akciju, a razmišljanje u predlog. Takav prostor ne traži od njih da odmah reše sve probleme. Dovoljno je da počnu odgovorno, da razumeju vezu između svojih odluka i posledica i da uče kako se ideje razvijaju kroz saradnju.
Priroda nas uči sporom radu, granicama, obnavljanju i tome da posledice imaju značaj. Odgovornost ne nastaje odjednom. Ona raste kroz male, ponovljene izbore koji pokazuju da nam je stalo do prostora u kom živimo i ljudi sa kojima ga delimo.
