Na sportskom terenu mnogo toga postane vidljivo veoma brzo. Vidi se ko sluša dogovor, ko ostaje uz ekipu kada rezultat nije dobar, ko ume da prizna grešku i ko pomaže drugome da nastavi. Upravo zbog toga sport nije samo prostor za kretanje i takmičenje. On je i svakodnevna vežba vrednosti koje oblikuju način na koji se odnosimo prema ljudima oko sebe.
Pravila određuju tok igre, ali ponašanje učesnika pokazuje šta ona zaista znače. Nije dovoljno znati da protivnika treba poštovati ili da svako u timu ima ulogu. Te vrednosti dobijaju smisao tek kada ih neko primeni u trenutku napetosti, umora ili razočaranja.
Vrednosti se prepoznaju u postupcima
Odgovornost na terenu počinje malim stvarima: dolaskom na vreme, pripremom opreme, slušanjem trenera i spremnošću da se preuzme deo zajedničkog zadatka. Kada jedna osoba ne uradi svoj deo, posledice oseća cela grupa. Zato sport mladima jasno pokazuje da pouzdanost nije apstraktna osobina, već nešto na šta drugi svakodnevno računaju.
Fer-plej se najbolje vidi onda kada bismo mogli da izaberemo lakši put, ali ipak odlučimo da budemo pošteni prema igri, ekipi i protivniku.
Jednako je važno kako reagujemo na grešku. U ekipi koja kažnjava svaki pogrešan potez, ljudi počinju da igraju sa strahom. U ekipi koja grešku razume kao deo učenja, učesnici preuzimaju više inicijative i lakše podržavaju jedni druge. To ne znači da rezultat nije važan, već da se do njega dolazi bez ponižavanja i okrivljavanja.
Poštovanje se vidi i u odnosu prema protivniku, sudiji, saigračima i ljudima koji organizuju aktivnost. Pozdrav posle utakmice, prihvatanje odluke sa kojom se ne slažemo i briga da svi imaju prostor za učešće često govore više od završnog rezultata. Takvi postupci grade atmosferu u kojoj takmičenje ostaje snažno, ali ne postaje razlog da se izgubi dostojanstvo.
Sa terena u svakodnevni život
Vrednosti naučene kroz sport ne ostaju uz aut-liniju. Navika da saslušamo dogovor pomaže u školi i na poslu. Iskustvo zajedničkog pritiska olakšava saradnju u drugim grupama. Sposobnost da prihvatimo poraz, analiziramo šta nije uspelo i pokušamo ponovo postaje važna svaki put kada se suočimo sa preprekom.
Program „Putem sporta” koristi zajedničku aktivnost kao prostor u kojem mladi mogu da upoznaju te vrednosti kroz iskustvo. Različiti učesnici ulaze u isti zadatak, oslanjaju se jedni na druge i otkrivaju da doprinos ekipi ne zavisi samo od brzine, snage ili sportskog znanja.
Neko donosi smirenost, neko istrajnost, neko ume da ohrabri grupu, a neko prvi primeti da je drugom učesniku potrebna podrška. Kada se i takvi doprinosi prepoznaju, sport postaje otvoreniji i pokazuje da dobra ekipa nije skup istih ljudi, već grupa koja ume da koristi različite kvalitete.
Zato ono najvrednije što nosimo sa terena često nije medalja ni rezultat. To su obrasci ponašanja koje smo više puta vežbali: da budemo pouzdani, da poštujemo druge, da ostanemo fer kada je teško i da zajednički cilj ne gradimo na štetu ljudi oko sebe. Kada te vrednosti prenesemo dalje, sportsko iskustvo nastavlja da traje i nakon poslednjeg zvižduka.